4 responses

  1. Данило
    March 14, 2012

    Revolucija se već odigrala, i za nekoliko godina NoSQL će biti standard za skladištenje podataka na webu.

    Неће. Оно што се мора разликовати је начин складиштења података (РСУБП/„складишта објеката“) од упитног језика. Као што се SQL језиком може задати веома неоптималан упит на једном РСУБП, тако се SQL језик може користити за упите на нерелационим системима. Мада вероватно ниједна NoSQL база у скорије време неће омогућити упите на SQL језику, сигурно је да ће понудити језике сличне њему који омогућавају и inner join имплементирајући га на најбољи могући начин за тај систем.

    Уопште недостатак образовања и разумевања самог ACID-а код ширег броја програмера, који данас представљају основне творце веб садржаја, ће довести до такве ујдурме и таквих пропалих пројеката у које је уложено много да ћемо врло брзо опет певати хвалоспеве трансакционим системима који бар нешто гарантују.

    Е сад, таман посла да оно што се популарно назива „NoSQL“ базама нема своје место под сунцем (а ко има потребе за тако нечим је јасно и из изнетих примера). Наравно, њихова највећа предност јесте у водоравној растегљивости (хоризонталној скалабилности ;), пошто су углавном дизајниране да реше управо тај проблем.

    Са друге стране, апсолутно је могуће направити базу у РСУБП која неће задовољити ниједан од ACID/трансакционих захтева (нпр. не коришћењем страних кључева). Самим тим се могу постићи сличне перформансе ако се и упити ограниче на нерелационе.

    Да не дужим, мислим да је ово врло отворена тема, али да је релациони системи за управљање базама података бити врло присутни (и да ће свакако преовлађивати) — само је питање колико ће брзо постати квалитетно/лако растегљиви, пошто они већ нуде све што и „NoSQL“ базе у својој теоријској основи, али успут и много више ако то желите да користите.

    ПС. Моје искуство је углавном засновано на Постгрес бази, са MySQL-ом нисам радио озбиљно већ неколико година.

    Reply

  2. Данило
    March 14, 2012

    Успут, да још кратко напоменем: ако база не обезбеди трансакциони интегритет, онда ће то бити на програмеру да уради. Да ли заиста верујеш да ће просечан програмер (а ниво знања потребан за ту квалификацију непрестано опада, и то сматрам позитивним) бити у стању да води рачуна о искључивости приступа, изгладњивању и осталим тешким теоријским проблемима рачунарства?

    Ја не.

    То што ће велики системи као што су Фејсбук, Гугл и слични морати да жртвују понешто од комотности за њихове програмере ради перформанси, то је само зато што ће они моћи да приуште да запосле програмере који ће разумети све проблеме у потпуности. Али не, Интернет неће, пошто је Интернет баш супротност монолитима као што су Фејсбук и Гугл — гомила малих јединица сједињених у велику глобалну мрежу.

    Reply

  3. Milan Popovic
    March 14, 2012

    Zanimljiv pogled na ovu temu moze se naci na ovom video materijalu

    http://www.xtranormal.com/watch/6995033/mongo-db-is-web-scale

    Reply

  4. InterstellarOverdrive
    September 14, 2012

    Prvo, jako zanimljiv blog, čestitke. Naiđoh na ovaj tekst guglajući malo o Cassandri na srpskom. Složio bih se sa g. Danilom; relacioni model je previše dobro smišljen da bi tek tako bio otpisan, i ne verujem da će u doglednoj budućnosti biti zamenjen. S druge strane NoSQL postaje de facto standard kada se radi o projektima gde se na dnevnom nivou obrađuju gigabajti/terabajti. Za većinu projekata SQL će biti dovljno dobar, normalizovan ili delimično denormalizovan, ali sasvim dovoljan.
    Svakako se nadam da će Cassandra privući veću pažnju i domaćim developerima, jer se radi o izuzetnoj tehnologiji koju vredi isprobati.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top
mobile desktop